Home Popularna kultura

DA LI SMO MI BANANA DRŽAVA? Znate li šta tačno ovaj izraz znači i zašto nam se pripisuje?

U svakodnevnom razgovoru sa ljudima koji su nezadovoljni nekim režimom u bilo kojoj zemlji, često možemo da čujemo izraz “banana-država”, sve i kada dotična zemlja nema nikakve veze sa uzgojem ovog tropskog voća.

Da je “banana-država” pogrdan naziv za politički nestabilne zemlje, znamo odavno. Kad god je neko nezadovoljan nekim režimom, kada smo sa svih strana opkoljeni lošim vestima na račun birokratije i administracije, kada nam se čini da ništa oko nas nije kako treba, svi rezignirano izgovorimo to čuveno: “Ma, mi smo banana-republika”.

Ipak, koliko ljudi zaista zna šta to znači i odakle taj izraz vodi poreklo?

Definicija je jasna i svako bi i sam mogao da zaključi da je reč o zemljama koje zavise o poljoprivrednom izvozu jedne monokulture a, pošto je pojam nastao u Srednjoj Americi, samim tim je logično da je reč o bananama.

Prvobitno, ovaj termin odnosio se na srednjoameričke zemlje poput Hondurasa, Nikaragve i Paname, gde su političari i privreda decenijama bili pod uticajem kompanija koje se bave produkcijom tropskog voća. Ekonomska moć tih stranih (najviše američkih) kompanija bila je veća nego politička moć vlasti, a kamoli stanovništva tih zemalja.

Banana-republike su političke nestabilne zemlje u kojima vlada korumpiranost, a neretko vlast drži i diktatorska vojna hunta. Infrastruktura je slaba, kao i školstvo, a privreda je primitivna. Država se oslanja na spoljašnji kapital i često dolazi do velike inflacije. Banana-republike sklone su revolucijama i vojnim udarima.

Samim tim, danas se ovaj pežorativni termin koristi za zemlje takozvanog trećeg sveta, u kojima strane firme imaju uticaj na sve – od nastanka korupcije, kriminala i nepotizma, pa sve do sumnjivih izbornih rezultata. Međutim, izraz je čest i u žutoj štampi i raspravama u razvijenim zemljama, poput Švajcarske, Nemačke ili Francuske, u trenucima osuđivanja raznih političkih poteza.

Zanimljivo je da je izraz književni, tačnije – da je nastao u američkoj književnosti.

Pisac Vilijam Sidni Porter, koji je pisao pod pseudonimom O. Henri, objavio je roman “Zeje i kraljevi” 1904. godine, a u njemu je audirao najverovatnije na Honduras, u rečenici: “U to vreme smo imali sporazum sa svakom stranom zemljom, osim Belgije, i te banana-republike, Anhurije”.

Dnevno.rs/Kolaž